Заштита шума

Систем заштите шума и мониторинга њиховог здравственог стања

 

За интегралну заштиту шума, од кључног је значаја стални мониторинг виталности шума, с посебним освртом на природне и антропогено изазване утицаје. За заштиту и побољшање здравственог стања и виталности шума, неопходан је систем кооридинисаних мјера заштите.

 

Здравствено стање шума, функционисање ИДП службе и спровођење мониторинга

 

Само у протеклој деценији у Републици Српској су забиљежене двије масовне појаве поткорњака, појава губара и низ других штета изазваних инсектима. Штете које изазивају патогени организми, као што су микрогљиве, су још теже за идентификацију па често остају потпуно не примјећене и не забиљежене. Појединачно или заједно инсекти и гљиве као резултат свога дјеловања имају за посљедицу појаву сушења и пропадања појединачних стабала или читавих комплекса шума.
Током љета 2007. И 2008. године на више локалитета, дошло је до појаве пожара гдје су велике површине огољене.

 

Усмјерења и план превентивних мјера заштите шума

 

Правовремена примјена одговарајућих мјера, односно одговарајуће превентивно дјеловање, умногоме би смањило трошкове сузбијања и санације штета у шумских комплексима, расадницима и културама, који су нападнути инсектима, патогеним организмима и штетним животињама. Постојање одговарајућих противпожарних мјера, као јасно дефинисање активности при избијању пожара елиминисаће и смањити штете узроковане пожарима.

 

Усмјерења и план за развој ИДП службе

 

Добром организацијом и радом ИДП служба треба да добије на квалитету, нарочито у откривању штетних агенаса, јер ће се на вријеме и са више поуздања моћи дати дијагноза и предвидети тенденција ширења проузроковача штета. То ће омогућити да се на вријеме и са средствима која обезбеђују оптималну заштиту предузму одговарајуће мјере борбе и тако спријечи развој и ширење проузроковача штета уз улагање минималних средстава.
Благовременом примјеном превентивних мјера и одговарајућих директних мјера сузбијања болести и штеточина шумског дрвећа (на мањим површинама) значајно се могу смањити трошкови заштите, као и могуће штете у шумама.

 

План мониторинга здравственог стања шума

 

У оквиру комплекса антропогених и природних фактора, загађеност ваздуха се сматра и даље као значајан фактор. Међутим, значај атмосферског загађивања варира, његов утицај зависи од региона, а ефекти од услова станишта и састојине.
У Босни И Херцеговини је неопходно извршити реконструкцију раније издвојених биоиндикацијских тачака у мрежи 16x16 км, а затим и мрежом 4x4 км с циљем да се обухвате најважније врсте дрвећа и различити услови станишта.

 

Заштита шума од противправног дјеловања човјека

 

Противправно дјеловање човјека подразумјева поред бесправних-незаконитих сјеча, противправна-бесправна заузећа шумских земљишта која су врло честа код нас, противправну градњу на шумским земљиштима, противправно сакупљање шумских плодова, љековитог биља, ријетких и угрожених биљних и животињских врста у државним шумама.
Специфични проблеми противправног дјеловања огледа се и у односу на биодиверзитет шума. Његов корјен је често у сиромаштву, али је такође стимулисан комерцијалним интересима, с једне стране и недовољне контроле, с друге. Противправно дјеловање, са свим напријед наведеним облицима, често се јавља и у заштићеним природним добрима.
Имајући у виду да је ово питање комплексно, економски, еколошки, друштвено и политички осјетљиво, неопходна је ефикасна сарадња, прије свега, међусекторска, а затим многих владиних агенција и различитих интересних група у погледу спровођења закона о шумама и управљања шумама.

Прашума "Лом"

Након Другог свјетског рата, прашумски резерват Лом заштићен је 1956. године као строги природни резерват у којем је забрањена привредна дјелатност и вршење било-каквих радова који би могли нарушити слободно дјеловање природе. Резерват служи за научна истраживања (Шумарска енциклопедија, Загреб, 1983.), а у њему доминира прашумски комплекс заједнице букве, јеле и смрче, са мањим површинама под другим фитоценозама. Прашума "Лом", чија је укупна површина 297,8 хектара, читавом површином пропада под најстрожи режим заштите Ia.

Прашумски резерват "Лом" смјештен је у западном дијелу Републике Српске, у области унутрашњих Динарида.

Припада господарској јединици "Клековача-Дринић", а прашумом газдује Шумско газдинство "Оштрељ-Дринић", са сједиштем у Дринићу.

Резерват је смјештен на падинама планинског масива Клековача, односно гребену Лом-планине. Налази се између 44027´ и 44028´ сјеверне географске ширине и између 16027´ и 16030´ источне географске дужине, између 1.250 и 1.522 метара надморске висине.

Резерват „Прашума Лом“ налази се већим дјелом на подручју Општине Дринић, од које је удаљена 15 км, и мањим дијелом на подручју Општине Источни Дрвар.

 

Прашума "Јањ"

Према ријешењу Министарства за шумарство СР Босне и Херцеговине, број 2509/51 од 4. априла 1951. године, основан је Природни резерват "Јањ", са издвојеним састојинама у којима нису практично вршени никакви газдински захвати изузев процјене дрвне залихе при инвентури шума.

Прашумски резерват "Јањ" је издвојен на основу рјешења Земаљског завода за заштиту споменика културе и природних ријеткости НР БиХ из 1954. године (бр. 745/54 од 17.07.1954. године). Намјена резервата је да служи као објекат за научна истраживања, као и природна ријеткост привлачна за посјетиоце.

У прашуми Јањ постоји издвојен строги дио резервата (језгро) површине 57,2 хектара. Површина омотача, која окружује строги дио резервата, износи 237,0 хектара и површина непродуктивног дијела (пут) 0,8 хектара. Дакле, прашума Јањ има укупну површину 295,0 хектара.

Прашумски резерват "Јањ" смјештен је у западном дијелу Републике Српске. Припада господарској јединици "Горњи Јањ" – "Средњебосанско" шумскопривредно подручје, а прашумом газдује Шумско газдинство "Горица", Шипово и у државном је власништву.

Резерват је смјештен на западним падинама масива Столоваш у општини Шипово. Налази се између 44°07´ и 44°10´ сјеверне географске ширине и између 17°15´ и 17°17´ источне географске дужине, између 1.180 и 1.510 метара надморске висине.

Подручје Шумског резервата Јањ припада јединици Горњи Јањ шумско привредног подручја Средњебосанско.

У ширем окружењу се налазе ријеке Плива са Пливским језером, Врбас, Сана и Јањ, те планине Лисина (1.333 мнм), Подови (1.084 мнм), Чемерница (1.631 мнм), Виторог (1.906 мнм), Хрбина (1.543 мнм) и Црни врх (1.514 мнм).

Најближа насеља су Прибељци, Побзир и Бабићи, а најближи градски урбани центар је град Шипово, од кога је прашумски резерват удаљен 30 км.

 

Заштићене дрвенасте и жбунасте врсте

 

Законом о шумама забрањена је сјеча и уништавање сљедећих врста дрвећа: Панчићеве оморике, тисе, мунике, бора кривуља, планинског јавора, балканског кленића, божиковине, сремзе, жуте кошћеле, храста црнике, македонског храста, маљаве брезе, медвјеђе лијеске, бадемолисне крушке, жуте џанарке, јужне мукиње, маслине, зеленике, сиве тополе, бадемолисне врбе и ловор-врбе, као и других ријетких и вриједних врста дрвећа на њиховим природним налазиштима, поименце одређених Основом, као и ријетких, вриједних шумских биотопа, станишта, хабитата и екосистема.

Забрањено је искоришћавање и уништавање врста жбуња и њихових природних станишта: огрозда, црне рибизле, оштре веприне, меке веприне, брнистре и конопљике.

Врсте забрањене за сакупљање

Листа врста које су забрањене за сакупљање у складу са Правилником о условима коришћења осталих шумских производа и начину сакупљања њихових надокнада ("Сл. гласник РС", бр. 8/10 и 71/10):

Врсте поменуте у Закону о шумама члан 45. („Службени гласник Републике Српске“, број 75/08):
Панчићева оморика, тиса, муника, бор кривуљ, планински јавор, балкански кленић, божиковина, сремза, жута кошћела, храст црника, македонски храст, маљава бреза, медвјеђа лијеска, бадемолисна крушка, жута џанарка, јужна мукиња, маслина, зеленика, сива топола, бадемолисна врба и ловор-врба, као и друге ријетке и вриједне врсте дрвећа на њиховим природним налазиштима, поименце одређене Основом, ријетке, вриједне шумске биотопе, станишта, хабитате и екосистеме као и уништавање врста жбуња и њихових природних станишта а који се односе на огрозд, црну рибизлу, оштру веприну, меку веприну, брнистру и конопљику.

Линцура (Gentiana lutea L.),
Каћун (Orchis morio L.),
Исландски лишај (Cetratia islandica Achr.),
Арника (Arnica montana L.),
Гороцвијет (Adonis vernalis L.),
Медвјеђе грожђе (ува) (Arctostaphyllos uva ursi (L.) Spreng),
Бабино зеље (блажени чкаљ) (Cnicus benedictus L.),
Росуља, мухоловка (Drosera rotundifolia L.),
РИЈЕЧНИ РАК (Actacus astacus L.).

планинска пужевица (Hygrophorus queletii Bres.),
коврџаcта кокица (Spsarassis crispa Wulfen. FR.),


КОПНЕНИ ПУЖ (Helix pomatia L.) забрана сакупљања у периоду од 01. јануара до 30. јуна текуће године,


Благајев ликовац (Daphne blagayana Freyer),

Босанска перуника (Iris reichenbachii Heuff. var. bosniaca G. Beck)

Длакави планински слеч (Rhododendron hirsutum L.) 

Хрватска сибиреја (Sibiraea croatica Degen).